To je le del zgodb o uspehu ljudi, ki so šli skozi Teen Challenge Center
Djordje Matić, Novi Sad
Ćao, ja sam Djordje, iz Novog Sada sam, 1978. godište, na prvi pogled iz normalne familije, koja je naravno disfunkcionalna, mada nismo oskudevali ni po jednom pitanju. Uprkos tome, u prvom razredu srednje škole, naravno, prvo probam marihuanu, a zatim sve ostalo. Posle par godina završavam na heroinu. Tada počinje borba po privatnim, a kasnije i državnim bolnicama, kao i rad sa eminentnim psiholozima u Novom Sadu, ali ništa nije pomoglo. Da ne dužim, pošto je priča kao i sve ostale narkomanske priče, u 38. godini života saznajem za postojanje rehabilitacionog centra, Teen Challenge Slovenia, gde uskoro i odlazim. Tu nailazim na neverovatno razumevanje, ljubav, ali i na pravila i sistem koji ti možda na prvi pogled neće biti jasan. Ako prihvatiš to što ti je ponudjeno, steći ćeš neverovatnu stabilnost jer ćeš izgraditi karakter, a izgradnjom karaktera ćeš dobiti integritet u svim svojim budućim odnosima i odlukama. Sve u svemu, neverovatan trening za dalji život jer sve postaje toliko logično da shvatiš da je to sve bio Božiji plan za tebe. Odlaskom u Centar stekao sam prijatelje u koje imam beskrajno poverenje, i mogu samo da ti poželim ono što sam ja dobio odlaskom. Nestaće strah, nastaće novi život, malo hrabrosti i moguće je!
Gašper Kašnar, Ljubljana
Sem Gašper iz Ljubljane, kot večina ljudi, ki začne eksperimentirati z drogo, sem tudi jaz začel s travo pri štirinajstih letih. Kmalu je postala bolj pomembna od športa in je postala moj stil življenja, temu so se priključile party droge in alkohol. Delal sem v gostinstvu in poleg dela sta zame kmalu obstajala le še alkohol in droga in bežanje od realnosti, da sem postal odvisnik in da sem uničil odnose z družino, partnerko in izgubil vso perspektivo, samospoštovanje... Pri 32 letih sem bil povsem na dnu, težko odvisen in brez vsega. Edini izhod je bila rehabilitacija. Doživel sem nadnaravno spremembo, končal program in zdaj sem zaposlen pri društvu Izhod. Odnosi z družino so popravljeni, svoboden sem da uživam v življenju, ki me veseli, malih stvareh, športu...Prihodnost je polna upanja, saj ne le, da sem trezen, ampak poznam izvor prave radosti, miru in zadovoljstva.
Vanja Jakovljević, Novi Sad
Zdravo, ja sam Vanja, imam 40 godina, od kojih sam većinu proveo kao zavisnik. Rodjen sam i odrastao u zdravoj, normalnoj porodici, ali to nije pomoglo u mojoj nameri i odluci da već u osnovnoj školi započnem sa štetnim navikama. Prvo sam zapalio cigaretu, da bi nedugo posle toga prešao na marihuanu, alkohol, tablete kao i bilo koju substancu koja je imala potencijal da menja moju svest, ali još važnije, ono kako se osećam. Korišćenje aktivnih substanci, tj. droge je postala moja svakodnevnica, aktivnost za koju sam verovao da mi donosi mir, radost i zadovoljstvo, prihavatanje u društvu i cool identitet. Život se odvijao naizgled normalno, završio sam srednju školu, upisao fakultet, bavio se onim što najviše volim, muzikom, radio, započeo zajednički život sa dugogodišnjom devojkom. Sledećih godina sam nastavio istim putem da bih neminovno, u jednom trenutku iskusio, probao Heroin, to je bilo iskustvo koje je iz temelja uticalo na moj život. Nisam do tada osetio ništa slično tome. Bio sam kupljen, "navučen", a da to nisam ni znao. Od tog trenutka započinje najduže i najteže razdobolje u mom životu. Iako se u početku činilo da je ta droga odgovor na sve moje životne probleme i nedaće, da donosi utehu, spokoj i mir, ispostavilo se da istina nije mogla biti dalje od toga, što sam spoznao na najteži mogući način. Polako ali sigurno se ta droga uvukla u sve pore mog života, praktično sam krenuo da gradim život oko nabavke i konzumiranja iste, gde su neminovno počeli da pate i stradaju svi ostali segmenti života, odnosi sa ljudima, porodicom, prijateljima, odnos ka poslu, obavezama, pa čak i odnos do stvari u kojima sam inače uživao i koje su predstavljale radost. Materijalno stanje je postajalo sve teže, zdravlje takodje, sa svakim novim uzletom pod uticajem droge, pad i silazak bi bio teži i dublji, depresija, nezadovoljstvo, razdražljivost i ultimativno, gubitak svakom smisla u životu je postao deo svakodnevnice. Sad sam koristio drogu samo da bih bio u stanju da praktično funkcionišem na nekom osnovnom nivou, periodi zadovoljstva praktično da su i prestali, a periodi bola, problema, nestašice i nezadovoljstva su postali nesnosno dugački. Medjutim, sada nisam više mogao da prestanem, pošto je bol neuzimanja bila veća od boli korišćenja. Tu započinje dugotrajna i teška bitka. Sledećih godina sam proveo po raznim privatnim klinikama i ordinacijama, u radu i razgovorima sa psiholozima i psihijatrima, uz korišćenje supstitutivne terapije, tj. zamenske terapije lekovima, da bih u jednom trenutku završio na mestu za koje sam kao mali dečak bio siguran da baš nikada neću tamo završiti, u državnoj ustanovi za lečenje bolesti zavisnosti - psihijatriji. Iako sam tamo na kraju proveo dugih 5 godina u supstitutivnom programu lečenja, moje stanje je progresivno postajalo samo gore i gore, gubilo se i ono malo optimizma, smisla i vere u život, "lampica" se polako gasila, osetio sam to. Tu stupa u priču moj kum Boris, drugar iz ranih školskih dana, sa kojim sam odrastao i sticao prva iskustva u životu. On me je godinama unazad motivirao i savetovao odlazak u rehabilitacioni centar "Izhod", Teen Challenge u Sloveniji kao mesto gde mogu da mi pomognu. Ja sam to dugo odbijao, verujući u svoju snagu, moć odluke da mogu da prestanem ako jako poželim i odlučim, iako su godine iza mene pričale drugačiju priču. U jednom trentuku, kada sam zaista osetio da je kraj blizu, pozvao sam ga i rekao mu da želim da idem u Centar. Nakon kratkih priprema, našao sam se u Centru. Tu zaista započinje jedno potpuno novo poglavlje mog života, to je mesto gde sam zaista dobio priliku života da se vratim u život. Zahvaljujući divnim, požrtvovanim ljudima koji tamo rade, kao i nesebičnoj želji da pomognu i ljubavi i podršci koju pružaju na svakom koraku u jednom zdravom, bezbednom i zaštićenom okruženju, moj život je počeo da se menja. Svakim danom koji sam proveo u Centru moć i stisak koji je droga imala nada mnom je slabio, a život, zdravlje, volja za životom, radost i sreća su se vraćali. U Centru sam dobio priliku da ponovo, čist i trezven, sagledam svoj život, dobijem snagu i podršku da se suočim sa svojim problemima, kao i da steknem znanja i veštine neophodne za zdrav i normalan život nakon uspešno završenog programa. Sada, nakon programa, osećam kao da sam dobio novu šansu u životu, mogućnost novog početka, onoga što sam mislio da je za mene nemoguće u životu, ipak se ispostavilo moguće. Vratila se snaga, volja, mir u život, radost i sreća koju nosi svaki novi dan, osećaj vrednosti, svrhe i smisla koju svako treba da ima. Izlazak iz problema je moguć, izlazak je stvaran, pusti neka pobedi život.
Tomaž Toplak, Maribor
Ko sem se pred petima leti pogledal v ogledalo sem videl čustveno razvalino, ki jo je izoblikovalo dolgoletno obdobje zlorabe drog in alkohola. Priznal sem si, da ne zmorem več in se odločil, da poiščem pomoč. Po naključju sem izvedel za Teen Challenge Slovenija. Niti v sanjah si nisem mislil, da bo to za vedno spremenilo moje življenje. Obupan, zlomljen, čustveno otopel sem se odločil, da stopim na novo pot. Uspelo mi je s pomočjo dobrih ljudi in močne volje. Po programu sem se zaposlil, našel sem ljubezen svojega življenja in se poročil. Z ženo pričakujeva najinega prvega otroka in se skupaj veselima jutrišnjega dne. Kaj pa ti? Odločitev je tvoja!